O Vojvodini

O Vojvodini

Аутономна покрајина Војводина се налази на северу Републике Србије и смештена је у Панонској низији. Обухвата површину од 21.506 км2, што износи 24,3% територије Републике Србије. Према резултатима Пописа из 2011. године, у АП Војводини живи 1.931.809 становника (док према процени Републичког завода за статистику за 2013. годину број становника износи 1.912.095).

Највећи град Војводине је Нови Сад са 341.625 становника, док је други највећи град Суботица са 141.554 становника. Затим следе Панчево, Зрењанин и Сомбор.

Према Попису из 2011. године, националну структуру становништва у Војводини чини више од 21 националности. Најбројнији становници су Срби, Мађари, Словаци, Хрвати, Роми, Румуни и Црногорци. Поред мултинационалности, Војводину одликује и разнолик састав становништва према вероисповести. Највећи број становника је православне вероисповести, а затим следе припадници католичке и протестантске вероисповести. Постоји и одређен број становника исламске вероисповести, као и припадника других малих верских заједница. У службеној употреби у АП Војводини се користе српски, мађарски, словачки, хрватски и русински језик.

Војводина се на северу граничи са Мађарском, на западу са Хрватском, на југозападу са Босном и Херцеговином, на истоку са Румунијом и на југу са централном Србијом. Има повољан привредни положај чему доприноси и чињеница да је део Панонске низије. С обзиром на њене рељефне карактеристике, није изолована географска целина већ је у свим правцима отворена према свом ближем и даљем окружењу што представља предност њеног положаја.

Три велике пловне реке (Дунав, Тиса и Сава) пресецају Војводину и деле њену територију на три целине: Банат на истоку, Бачку на северозападу и Срем на југозападу. Ове целине су подељене на 7 округа (Севернобанатски, Средњобанатски, Јужнобанатски, Севернобачки, Западнобачки, Јужнобачки и Сремски округ), 45 локалних самоуправа и 467 насеља.

Војводина је већим делом равничарска регија, са изузетком Срема и Баната у којима се уздижу планина Фрушка гора и Вршачки брег. Клима Војводине је умерено континентална са извесним специфичностима. Карактеристичан је велики распон екстремних температура, средње максималне температуре у јулу (средња месечна температура 21,4 °Ц) и средње минималне температуре у јануару (средња месечна температура -1,3 °Ц). Средња годишња температура ваздуха је 11 °Ц, што одговара пролећу. Режим падавина у Војводини носи делом обележје средњоевропског, тј. подунавског режима расподеле падавина, са израженом неравномерношћу расподеле по месецима.

У структури саобраћаја, доминантну улогу има друмски саобраћај. Најважнији путни правци су европски правац Е-70, односно деоница паневропског Коридора X са наставком од Београда ка Вршцу која се граничи се Румунијом, и правац Е-75, односно деоница крака Xб (Београд-Будимпешта). У Војводини су најинтензивнији саобраћајни токови између великих регионалних центара, посебно на релацији Нови Сад–Београд–Панчево.

Железничка мрежа АП Војводине обухвата око 1.735 км пруге, што чини око 45% укупне дужине пруга у Републици Србији. Пругом Београд―Нови Сад―Суботица саобраћа највећи број возова у унутрашњем саобраћају, при чему је значајан и потенцијал ове деонице за међународни саобраћај. Комерцијални потенцијал има и пруга Београд―Шид, према Хрватској и Словенији.

Распрострањена мрежа унутрашњих пловних путева АП Војводине заснована је, пре свега, на рекама Дунав, Тиса и Сава, као и на мрежи канала хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Река Дунав, са својим притокама, најважнија је водена саобраћајница и највећи хидрографски потенцијал Србије и Војводине. Услед свог економског и стратешког значаја, Дунав је сврстан међу приоритетне паневропске саобраћајне коридоре – Коридор ВИИ.

Привреда АП Војводине производи скоро трећину бруто домаћег производа Републике Србије, док бруто домаћи производ по становнику превазилази републички просек. Међу најразвијеније секторе делатности у Војводини спадају Прерађивачка индустрија, Трговина на велико и мало и поправка моторних возила и мотоцикала, Пољопривреда, шумарство и рибарство, Рударство и Стручне, научне, иновационе и техничке делатности.

Војводина представља најзначајнији пољопривредни регион земље захваљујући квалитетним типовима земљишта високих производних вредности, богатству вода и уређеном водном режиму са умерено-континенталном климом. Обухвата око 1,75 милиона хектара пољопривредних површина, чинећи око 34% пољопривредних површина Србије, док оранице и баште обухватају скоро половину ораничних површина Србије. Војводина производи преко 90% укупне производње шећерне репе, сунцокрета и соје у Србији, а позната је и по производњи житарица и индустријских биљака.

Извор мапе: Agribusiness in Vojvodina, VIP fond